Abdulah Sidran Książki

Den kendte bosniske digters erindringer. Sidrans liv har bestemt ikke været kedeligt, han er en fantastisk fortæller, og hans sans for ironi sammen med en ubegrænset kærlighed til livet gør bogen til mere end bare en selvbiografi

TRIDESET i šest beskrajnih sati je prošlo otkako nije vidio Doli Bel, i otkako ona nije vidjela njega. Svoje je sate bez nje Sabahudin punio maštom i snom i ona je ponovo bivala uz njega, sasvim stvarna, živa i tjelesna, s podatnošću kakve u javi Sabahudin još nije doslutio. Sada hiti dvorištem izmedu baraka, s dvostrukim doručkom u rukama, i pita se otkuda u njenom plačnom biću snaga da podnese sve ove sate i dane svoje samoće i trpnje. Kako joj je bilo bez mene?"-upitoo se u spretnoj hitrini preskaču ljestve. Odgovor je čuo prije nego što joj ugleda brižno napaćeno lice. -Više me nikad ne smiješ ostavljati samu! -Dobrojutro! -Ništa dobrojutro! nego: jesi li čuo šta sam rekla? -Čuo sam. Da te ne ostavljam sam... -Nikad više! "Bože, pa ona je moja!"-pomisli Sabahudin pre-plavljen moćnim talasom sreće. "Ona je moja!" Učini mu se da je njegov noćašnji san bio stvarnost, da sve ovo teče po knjizi njegovih prethodnih života, i da je ona u istoj ovaj minuloj noći, morala sanjati isti san-stvarnost. Buljio je u njeno lice razrogočenih očiju, utrnulog tijela i mrtvih ukočenih ruku s besmislenim komadima hljeba medu prstima -Nikad više-promuca spuštajući hljebove na kartonsku podnu trpezu